Ma, to se uvek tako kaže. Ne postoji novi početak.
A i onaj Biserin "Zlatni dan". Nikad nas dvoje to nismo imali. Ne kažem da se nije mogao desiti, ne kažem. Kad bih tako nešto rekla opet bih pobegla od gomile činjenica kojima sam okružena.
Srećom, jedna od činjenica je ta da, pod maskom, možemo biti bilo ko. Tako i ja noćas mogu da ne budem ja. I mogu da te ne volim. Makar na 3 sekunde, koje su mi trenutno toliko potrebne.
Vrti mi se sve oko tog broja 3. 3 meseca-toliko imaš vremena da se odlučiš da li želiš da zadržiš bebu, ako zatrudniš. Optimalno, naravno. 3 godine-toliko sam imala otprilike kad sam odlučila da želim da podelim sa drugima svoju moć govora. Mnogi zbog tog dana žale. 3 nedelje. I naravno, 3 nedelje.
Opet, taj broj 3 se vuče i u onoj od Indexa. Jeste, toliko poljubaca želim i ja. 310.
Verujem da ih je za ovih...vau, 5 meseci, 4 meseca, koliko već, ona dobila i više od 310. I nije da žalim.
Eto, da ne ispadne sad još jedan u nizu patetičnih blogova-mada, sve i da jeste ne bih se naročito potresla zbog toga, ne bih stvarno. Al' eto, neke stvari se lakše razumeju u više..u više sebe. Ovo je jedini način da sprečim sebe da na potiskujući način zaboravim. I nije ovo za čitanje. Jadno je i čudno slušati tuđe muke. Kao što ja uvek radim.
Dakle, sve je to samo i isključivo zbog njegovih 7 etapa. Da se takmičimo ko može duže. Ili, nadam se, kraće. Ali, da se vidi da svakako oboje možemo. Neko iskreno, a neko iskrenije.
I, koliko god ubeđivala sebe da sam spremna da čujem sve o vama, ju, itekako nisam. I ne želim da znam kako izgleda vaš "zlatni dan". Neke stvari moraju ostati samo moje.
